-prihvatanje sopstvenih emocija-

Pamtim priču jedne starije žene, na čijem su se licu jasno mogle uočiti boli koje je kroz život nosila. Žena u svojim 70-im koja govori o stvarima iz života koje bi promenila kada bi imala šansu da još jednom živi mlađe godine. Ima tu mnogih stvari koje je spomenula, a odnosile su se na teža životna iskustva i iskušenja koje je život pred nju stavljao, ali to nije bilo ono što je govorila da bi promenila. Jedina stvar koju bi uradila drugačije jeste da govori svoju istinu. ,,Kada sam tužna, plakala bih, pričala o tome, podelila svoju bol sa drugima, a kada sam srećna delila bih svoju sreću sa ljudima i živela svaki minut njenog postojanja. Nisu iskustva ono što me je činilo nezadovoljnom, već to što nisam bila svesna onoga što osećam povodom tih iskustava.

Šta znači prihvatanje emocija i zašto je ono važno

Prihvatanje sopstvenih emocija, svih emocija koje osećamo u trenutku, pomoći će nam da razumemo sopstvene potrebe i da na njih odgovorimo na adekvatan način.

Prihvatanje se u ovom kontekstu odnosi na to da dozvolimo svojim osećanjima da postoje bez osude i pokušaja da ih promenimo. Prema emocijama se u tom smislu treba imati znatiželjni stav. Recimo, ukoliko u nekoj situaciji osećamo stid, umesto da pokušamo da tu emociju suzbijemo ili je uslovno rečeno poništimo, postavimo se prema njoj kao prema osećanju koje želimo da istražimo. Ok, sada se osećam postiđeno, zašto je to tako? Zašto je baš ova situacija dovela do ovog osećanja? Koji to značaj ima za mene?

Jasno je da nikome nije prijatno da govori o negativnim emocijama, ali potiskivanje istih može samo pogoršati situaciju. S jedne strane, sve emocije koje osećamo imaju svrhu s kojom su tu. Pozitivne ili negativne, one nam šalju signale, da nešto treba da zadržimo, a nešto da promenimo u životu. Emocije nam šalju poruke o nama samima, drugima i svetu i s tim u vezi njihovo prihvatanje ima veliku važnost. Potisnute emocije nikada ne ostaju potpuno uklonjene, jer iako nisu u našoj svesti, one iz nesvesnog dela našeg uma itekako kontrolišu naše ponašanje.

Šta NE ZNAČI prihvatanje emocija 

Važno je, takođe, da razumemo razliku između prihvatanja i življenja negativnih emocija. Emociju koju prihvatimo, je emocija kojoj istražujemo svrhu i to koristimo kako bismo uticali na promenu destruktivnih obrazaca koji nas prate kroz život. S druge strane, življenje negativnih emocija znači da negativnu emociju onda kada se pojavi prigrlimo, ne istražujemo njeno značenje i svrhu, već ostajemo dugo u tom osećaju očaja. Prihvatanje emocija ne znači da treba da živimo život u kome se stalno osećamo loše. Isto tako prihvatanje emocija se ne odnosi na to da svojim ponašanjem izazivamo situacije u kojima ćemo se osećati loše.

Kako da vežbamo prihvatanje emocija

Meditacija i mindfulness o kojima sam pričala u jednom od prethodnih tekstova je odličan alat za vežbanje prihvatanja emocija. Kako obe tehnike ili njihova kombinacija uključuju bivanje u sadašnjem trenutku, to nam pomaže da bez osuđivanja posmatramo kako se osećamo i da kroz ta osećanja dišemo. Naravno da kao i sve o čemu govorimo iziskuje vreme i upornost, isto tako i vežbanje prihvatanja svojih osećanja je nešto čemu je potrebno vreme, ali ono što je važno da zapamtimo je da je moguće.