Intenzivan strah od napuštanja je nešto što u velikoj meri može uticati na život individue. Ono što leži ispod ovakve vrste straha jeste intenzivan strah od odbacivanja (ovde se ne misli na normalan osećaj nelagode u situacijama u kojima se osoba oseća izopšteno, već od anksioznosti i u situacijama u kojima se pravo odbacivanje nije desilo ili same pomisli na mogućnost da se to desi). Pitanje je šta aktivira ovaj strah kod osobe i na koji način se održava?

Osobe koje imaju strah od napuštanja često na većinu stvari u životu gledaju kroz prizmu potencijalnog odbacivanja, što znači da oni gotovo uvek, na nesvesnom nivou, iščekuju situaciju u kojoj će se osetiti odbačeno ili napušteno. Može se reći da ove individue na stvari ponekad ne gledaju onakvim kakve one jesu, već ih boje sopstvenom percepcijom iracionalnog sadržaja.

U Kognitivno bihejvioralnoj terapiji objašnjeno je da nije sam događaj ono što nam izaziva osećanja ili ono što nas uznemiri, već naše tumačenje tog događaja. Zato možete čuti dve različite osobe koje govore o istom događaju na potpuno drugačiji način.

Kada posmatramo stvari oko nas, mi smo usredsređeni na ono što se poklapa sa našim stavovima i sa našim načinom razmišljanja. Kada informacije koje primimo počnemo da obrađujemo to činimo pre svega tako što ih, slikovito objašnjeno, pustimo kroz filter sopstvenog iskustva, pa se zatim te informacije na taj način modifikovane dalje obrađuju u našem mozgu.

Daću jedan primer kako biste videli na koji način će osoba sa strahom od napuštanja i osoba koja nema ovaj strah razmišljati u istoj situaciji. Zamislite da ste otišli na recimo neku svečanu proslavu. Na proslavi ste pričali sa nekoliko osoba i razgovor je tekao opušteno, u jednom trenutku je jedna osoba od recimo ukupno 5, dok ste vi nešto objašnjavali u grupi, otišla, sli su ostali aktivno slušali. Tendencija osobe sa strahom od napuštanja biće da se fokusira na momenat u kome jedna osoba iz grupe odlazi. Počeće sebe da ispituje sopstvenu vrednost, šta sam ja uradila pogrešno, sigurno sam bila dosadna ili sam rekla nešto glupo, opet sam odbačena itd. Dok bi osoba bez straha od napuštanja imala fokus na grupi, onome što priča i interakcijom koju u njoj ima sa aktivnim slušaocima. Možda ne bi ni primetila da je jedna osoba napustila grupu. Naglašavam i da razlog odlaska jedne osobe iz grupe može biti bilo šta, odlazak do toaleta, po novu čašu pića itd.

Osoba sa strahom od napuštanja je u stanju da ukoliko primeti i najmanju stvar koja ukazuje na odbacivanje potpuno svoju pažnju usmeri ka tome, odbacujući važnost svih ostalih pozitivnih elemenata. Samo na osnovu ovoga što sam do sada rekla možete videti koliko je osoba koja ima izražen strah od napuštanja lišena uživanja. U odnosima sa drugim ljudima će isto aktivno tražiti signale koji upućuju na potencijalno odbacivanje te nejavljanje na telefon, malo odsustvo pažnje sa nečije strane, specifične komentare tumačiti kao opasnost od koje mora da se brani, te na to reagovati ljutnjom, durenjem, svađom i sl, što i sami zaključujete često narušava kvalitet odnosa i u mnogim slučajevima dovodi do prekida odnosa. Često u odnosima gde se jedna osoba intenzivno plaši napuštanja dolazi do fenomena koji se u psihologiji zove “samoispunjavajuće proročanstvo”, a odnosi se na to da kada već unapred sudimo ili verujemo da će se nešto desiti ili da će nas neko povrediti itd. mi se ponašamo na način koji je vođen tim verovanjem što posledično može dovesti do toga da se u realnosti to potvrdi. Npr. Ukoliko uđemo u vezu sa nekim i već smo unapred sigurni da će nas ta osoba povrediti, naše ponašanje će biti vođeno ovim verovanjem, što znači da ćemo se negde već ponašati kao da se to desilo, optuživaćemo partnera, gušiti ga, proveravati, pokretati svađe itd., a kada se desi da partner to više ne može da podnese i odluči da ode, ostaćemo povređeni i ostavljeni sa razmišljanjem kako smo ovo već unapred znali. Time potvrđujemo i učvršćujemo postojanje mišljenja koje je iracionalno i na taj način održavamo poznati obrazac bez obzira na njegovu disfunkcionalnost.

Odakle dolazi strah od napuštanja? Iskustva iz prošlosti koja se odnose na osećaj nepripadnosti (isključivanje iz vršnjačkih aktivnosti, ismevanje ili vršnjačko nasilje), fizičko stanje/bolest zbog koje ste se osećali drugačije ili manje u odnosu na druge, napuštanje u ranom detinjstvu, kao i traumatično iskustvo poput gubitka voljene osobe, osećaj neprihvaćenosti od strane roditelja itd. Osobe sa strahom od napuštanja često imaju niže samopouzdanje, čest osećaj krivice ili stida, i mnogo vremena provode razmišljajući o tome šta drugi misle o njima, te mišljenje o sebi neretko baziraju na tome. Strah od napuštanja specifičan je kod osoba sa graničnim poremećajem ličnosti, ali ne znači da svako ko ima strah od napuštanja ima graničnu ličnost. Ja ću vam dati neke alatke koje vam mogu pomoći da smirite strah u sebi i da smanjite njegov uticaj na kvalitet vašeg života. Ukoliko vam strah od napuštanja narušava svakodnevicu, ukoliko uzrokuje intenzivan osećaj anksioznosti ili simptome depresije, trebalo bi da se obratite stručnjaku. U životu postoje stvari koje ne možemo sami rešiti i to je ok. Obraćanje stručnjaku ne znači da se trebate stideti sebe, već da trebate biti ponosni jer se zauzimate za sebe i svoje mentalno zdravlje, što je prvi znak koji ukazuje na normalnost osobe i njen dodir sa realnošću.

Kako možemo sebi da pomognemo i umanjimo intenzitet straha od napuštanja?

Prihvatanje– ovde mislimo na prestanak borbe da se otarasimo straha i ne mislimo na to da treba da prihvatimo našu “lošu sudbinu”, već razumevanje da se strah javio i radije zauzimanje znatiželjnog stava prema strahu (zašto se sada strah javio, koje su to situacije koje okidaju ovu emociju?).

Promena fokusa – zadajte sebi zadatak da recimo na sledećem socijalnom okupljanju probate da se fokusirate na stvari na koje obično ne obraćate pažnju. Recimo ako pričate sa nekim, umesto da se fokusirate na to kako će oni reagovati (jer to ne možete da kontrolišete) fokusirajte se na poruku koju želite da prenesete.

Meditirajte – Mindfulness meditacija je sjajna stvar za vežbu bivanja u momentu bez osvrtanja na prošle ili buduće događaje. Pomaže kod smanjenja anksioznosti, ruminacije, poboljšanja koncentracije, boljeg donošenja odluka itd.

Fizička aktivnost – vežbanje je izuzetno važan faktor u mnogim aspektima života jer je uloga vežbe, jačanje imunog sistema, veća fizička i mentalna spremnost, bolja koncentracija i sveukupna energija, a samim tim što jačamo sopstveno telo i osećamo se lepše u njemu, na mentalnim nivou smo zadovoljniji sobom (što utiče na jačanje samopouzdanja).

Usredsreditete se na objektivnu realnost – Da li je realno da drugi ljudi samo vas gledaju i o vama razmišljaju? Obzirom da svi ljudi imaju urođenu tendenciju da tumače namere i razmišljanja drugih ljudi, i neretko razmišljaju o načinu na koji će oni sebe predstaviti pred drugima, zar ne mislite da je njihov fokus radije na sopstvenom ponašanju nego vama?

Psihoterapija – rad sa stručnjakom, pored toga što je u nekim slučajevima neophodan, vam može pomoći u adekvatnom otkrivanju uzroka straha od napuštanja, iracionalih misli i uverenja praćena njime, kao i traženja odnosno usvajanja alternativnog i pozitivnijeg načina razmišljanja i reagovanja. Isto tako bi radom na otkrivanju snaga vaše ličnosti i izgradnjom bolje slike o sebi, pomogla da živite kvalitetnije i u skladu sa vašim istinskim potrebama.