Otkrijte osam pozitivnih strana ovog straha
Strah od neuspeha često se nalazi kao prepreka na putu ka napretku i uspehu. Međutim, mnoga istraživanja ukazuju na to da ovaj strah može biti katalizator rasta i razvoja. Umesto umanjivanja osećaja straha, prihvatanje istog može dovesti do neočekivanih koristi za nas i imati neke od ovih posledica:
1. Motivacija i učinak
Studije su pokazale da umereni strah od neuspeha zapravo može povećati učinak i motivaciju. Istraživači sa Univerziteta Stanford (Stanford University) otkrili su da je verovatnoća veća da će ljudi koji se plaše neuspeha uložiti veći napor i biti upornoiji u svojim nastojanjima u poređenju sa onima koji su bili ravnodušni prema neuspehu.
2. Upornost i prilagodljivost
Suprotno verovanju, neuspeh može izgraditi prilagodljivost kod čoveka. Psiholozi su otkrili da su pojedinci koji se suočavaju sa svojim strahovima i prevazilaze ih, bolje opremljeni za to da se nose sa neuspesima i brže se oporavljaju od istih.
3. Redefinisanje uspeha
Gledanjem neuspeha kao logičnog dela procesa učenja, možemo redefinisati svoje viđenje uspeha. Rad psihološkinje Kerol Dvek (Carol Dweck) u području optimalnog stanja uma za rast i razvoj (Growth Mindset), naglašava važnost posmatranja neuspeha kao prilike za rast, a ne kao odraz nečijih sposobnosti. Prihvatanje neuspeha omogućava nam da se fokusiramo na razvoj i napredak, a ne samo na rezultate.
4. Povećani fokus i pažnja
Strah nam izoštrava fokus, navodeći nas da obratimo više pažnje na detalje i potencijalne opasnosti. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Kalifornije, Berkli (University of California, Berkeley), sugeriše da su pojedinci koji se plaše neuspeha na većem oprezu i kognitivno angažovaniji, što može pospešiti donošenje odluka i rešavanje problema.
5. Postavljanje boljih ciljeva i strateško razmišljanje
Strah od neuspeha podstiče nas da postavimo jasnije ciljeve i razvijemo kvalitetnu strategiju za ostvarivanje istih. Studije iz organizacione psihologije ukazuju na to da su osobe koje vide neuspeh kao realnu mogućnost sklonije strateškom planiranju i razvijanju planova za slučaj nepredviđenih okolnosti. Ovakav proaktivan pristup može inspirisati bolju pripremljenost i povećati verovatnoću za uspeh.
6. Povećana samosvest
Ovaj strah podstiče nas da bolje procenimo svoje snage, slabosti i uvidimo potencijalne prilike za rast i razvoj. Psiholozi su otkrili da se ljudi koji se suočavaju sa svojim strahovima od neuspeha često upuštaju u introspekciju i samokritiku, što može dovesti do ličnog razvoja. Introspekcija nam omogućava dublje razumevanje sopstvenih mogućnosti i ograničenja, što dalje može rezultirati uspehom na duže staze.
7. Podstrek za saradnju i osnaživanje socijalne podrške
Ljudi traže savete i ohrabrenje od svojih kolega i mentora. Studije iz socijalne psihologije ukazuju na to da su osobe koje se suočavaju sa svojim strahom sklonije traženju podrške pri prevazilaženju izazova i prepreka, što podstiče osećaj zajedništva i odgovornosti i time doprinosi opštem blagostanju.
8. Kreativnost i inovativnost
Prihvatanje neuspeha kao mogućnosti može da podstakne kreativnost i inovativnost tako što nam daje prostora da istražujemo nekonvencionalna rešenja i preuzimamo rizik. Istraživanja u preduzetništvu i kreativnim industrijama ukazuju na to da su osobe koje prihvataju neuspeh, kao deo kreativnog procesa, sklonije osmišljavanju novih ideja i inovaciji. Smelost da se eksperimentiše i prelaze konvencionalne granice može podstaći napredak.
Možemo da zaključimo da strah od neuspeha ne treba ignorisati, potiskivati ili posmatrati kao hendikep. Umesto toga, ovaj isti strah možemo posmatrati kao snažan motivator, katalizator prilagodljivosti, pokretač inovacija, vodilju na putu do samospoznaje i učiteljicu. Prihvatanjem neuspeha, kao suštinske komponente rasta, možemo otključati nove mogućnosti, delove sebe i dostići veće visine.
Izvori:
Elliot, A. J., & Thrash, T. M. (2004). Approach-avoidance motivation in personality: Approach and avoidance temperaments and goals. Journal of Personality and Social Psychology, 86(5), 680–695.
Masten, A. S. (2001). Ordinary magic: Resilience processes in development. American Psychologist, 56(3), 227–238.
Dweck, C. S. (2006). Mindset: The new psychology of success. Ballantine Books.
Blackwell, L. S., Trzesniewski, K. H., & Dweck, C. S. (2007). Implicit theories of intelligence predict achievement across an adolescent transition: A longitudinal study and an intervention. Child Development, 78(1), 246–263.
Mendes, W. B., Blascovich, J., Hunter, S. B., Lickel, B., & Jost, J. T. (2007). Threatened by the Unexpected: Physiological Responses during Social Interactions with Expectancy-Violating Partners. Journal of Personality and Social Psychology, 92(4), 698–716.
Bandura, A. (1991). Social cognitive theory of self-regulation. Organizational Behavior and Human Decision Processes, 50(2), 248-287.
Diener, E., & Diener, M. (1995). Cross-cultural correlates of life satisfaction and self-esteem. Journal of Personality and Social Psychology, 68(4), 653-663.
Cohen, S., & Wills, T. A. (1985). Stress, social support, and the buffering hypothesis. Psychological Bulletin, 98(2), 310-357.
Amabile, T. M., & Khaire, M. (2008). Creativity and the role of the leader. Harvard Business Review, 86(10), 100-109.