Sezonski afektivni poremećaj je podtip depresije i javlja se u periodu s početkom jesenjeg i zimskog perioda, a jenjava u proleće. Ovu vrstu poremećaja raspoloženja vezujemo za promenu vremena, odnosno dužih noći i kraćih dana.

Nedostatak sunčeve svetlosti dovodi do disbalansa u hormonima, kada se nivo melatonina povećava, a nivo dopamina i serotonina opada. Šta to znači?

Melatonin je hormon koji pomaže kod regulacije ciklusa dan-noć, odnosno reguliše budnost i spavanje. Lučenje ovog hormona povećano je tokom noći, kako bi nam omogućilo brže uspavljivanje i duži i kvalitetniji san, a smanjeno je tokom dana, kako bismo ostali budni.

Dopamin i serotonin su hormoni nagrade i sreće i njihovo lučenje omogućava upravo taj osećaj u nama. Ovi hormoni potpomažu dobro raspoloženje.

Dakle, hormonski disbalanas koji se dešava tokom jesenjeg, odnosno zimskog perioda godine dovodi do toga da nam raspoloženje pada, a osećaj umora i pospanosti raste.

Ono što je karakteristično za sezonski afektivni poremećaj jeste intenzivna pospanost tokom dana, nevoljnost vezana za ustajanje iz kreveta i povećanje apetita. Vrlo često osobe sa ovim poremećajem nemaju želju za uobičajenim aktivnostima, imaju smanjen libido i nivo opšte energije i nemaju želju za kontaktom sa drugima.

Kako možete sebi pomoći, ukoliko se borite sa ovim problemom?

1. Izlaganje dnevnoj svetlosti – veoma je važno da se što više izlažete dnevnoj svetlosti, šetajte i dok ste kod kuće pobrinite se da prozori ne budu prekriveni zavesama ili roletnama tokom dana.
2. Fizička aktivnost – nije važno kako, važno je da ste fizički aktivni. To može biti teretana, sport, duže šetnje, joga, vežbe kod kuće itd., važno je da ste fizički aktivni, na ovaj način potpomažete lučenje hormona sreće.
3. Druženje i kontakt sa drugima – pričajte sa drugima, posebno o tome kako se osećate, podrška je veoma važna za prevazilaženje bilo kog problema.
4. Hobi i dodatne aktivnosti – zimsko vreme je pravo vreme da započnete neki novi vid aktivnosti ili se bavite nekim novim hobijem. Ovo će imati pozitivan uticaj kako na rast hormona sreće, tako i na eventualno dodatno aktiviranje na socijalnom polju.
5. Psihoterapija – ukoliko ste u mogućnosti uključivanje u psihoterapijski rad, imaće i više nego velike benefite za vaše mentalno zdravlje. Stručnjak će vas uputiti i ukoliko je potrebno na lekara zarad potencijalnog uključivanja farmakoterapije.

Sezonski afektivni poremećaj nije retka pojava i važno je da znate da niste sami. Informisanje i psihoedukacija će vam pomoći da bolje razumete svoj problem i da mu adekvatnije pristupite.