Uloga naših roditelja, odnosno osoba koje brinu o nama od našeg rođenja, jedna je od najznačajnih i najodgovornijih uloga koju jedno ljudsko biće može imati. Smatram da je važno da naglasim da većina roditelja svoju roditeljsku ulogu obavlja najbolje što ume i da čak i roditelji koji su istinski funkcionalni u ovoj ulozi naprave greške, jer su greške deo života svakoga od nas.
Deca gledaju na roditelje kao na modele od kojih usvajaju ponašanje, navike, uverenja itd. U jednoj od prethodnih tekstova sam pominjala važnost odnosa odnosno veze između deteta i roditelja i uticaj koju ova veza ima na formiranje odnosa sa drugima u odraslom životu osobe.
Danas bih se osvrnula na način na koji roditelji disciplinuju svoju decu, odnosno na stil roditeljstva koji se u porodici koristi i njen uticaj na razvoj i život dece.
Stil roditeljstva igra značajnu ulogu u razvoju dece, utičući na njihovo psihološko i socijalno funkcionisanje. Stil vaspitanja koji roditelji koriste, u velikoj meri zavisi i od stila vaspitanja koji su njihovi roditelji imali. Postoje četiri vrste roditeljstva: Autoritarno, Autoritativno, Permisivno i Zanemarujuće roditeljstvo. Sada ću ukratko i objasniti svako od njih, zajedno sa njihovim uticajem na dete.
Autoritarno roditeljstvo
Definiše ga visoka kontrola i zahtevi usmereni ka deci. Roditelje koje u narodu zovemo izuzetno strogim. Njihova reč je “zakon“ i ne dovodi se u pitanje. Ovi roditelji se plaše gubitka kontrole nad svojom decom i ne podržavaju otvorenu komunikaciju. Pored strogog nadzora, oni svojoj deci ne pružaju dovoljno ljubavi i topline. Neretko se u ovakvom stilu roditeljstva koristi i fizičko kažnjavanje dece.
Uticaj autoritarnog roditeljstva na decu
To su deca koja pokazuju nesigurnost, agresivnost ili su povučena. Imaju niže socijalne veštine, obzirom na to da su uvek morali da rade šta im roditelji kažu, odnosno nisu imali prostor da razviju autonomiju. Takođe, imaju niže samopouzdanje i generalno se rangiraju kao manje srećni. Nedostaje im spontanosti i retko kada oni preuzimaju inicijativu. Mogu postizati niže akademske ciljeve.
Autoritativno roditeljstvo
Definiše ga otvorena komunikacija, poverenje, prihvatanje i ohrabrivanje autonomije kod dece. Ovaj stil roditeljstva takođe uključuje i zahteve i kontrolu, ali u meri koja je neophodna za normalan razvoj dece.
Uticaj autoritativnog roditeljstva na decu
To su srećna, zadovoljna i uspešna deca. Naučena da poštuju tuđe, ali i svoje mišljenje i potrebe, imaju dobre socijalne veštine. Karakteriše ih visoko samopouzdanje, te postizanje višeg akademskog uspeha, kao i bolji psihosocijalni razvoj.
Permisivno roditeljstvo
Definiše ga nedostatak zahteva i kontrole. Ovi roditelji pružaju toplinu i ljubav, ali previše popuštaju i dozvoljavaju, ne postavljajući nikakve granice svojoj deci.
Uticaj permisivnog roditeljstva na decu
Ovu decu obično karakteriše nezadovoljstvo i loša regulacija emocija. Često imaju problem sa autoritetom i lošiji školski uspeh. Roditelji sa ovim stilom roditeljstva pružaju ljubav i toplinu, ali ne postavljajući nikakve granice deci, ona odlaze u krevet kada žele, ostaju napolju do kada žele, jedu kada žele itd. Pored toga što ova deca često imaju veće samopouzdanje i dobre socijalne veštine, ona imaju problem sa odgovornošću i skloniji su problematičnom ponašanju.
Zanemarujući stil roditeljstva
Definiše ga nedostatak kontrole, zahteva, ali i emocionalnog angažovanja. Ovi roditelji su više zaokupirani sobom, ne nalaze vremena za zajedničke aktivnosti sa decom, ne pokazuju razumevanje niti adekvatno interesovanje za probleme svoje dece.
Uticaj zanemarujući roditeljstva na decu
Ova deca se rangiraju nisko u svim aspektima života, socijalnom, psihološkom, karijernom itd. Karakteriše ih nisko samopouzdanje, nedostatak kompetencija, delikventna i problematična ponašanja.
Reference:
Joseph, M. V., & John, J. (2008). Impact of parenting styles on child development. Global Academic Society Journal: Social Science Insight, 1(5), 16-25.